Што предвидува Ветон Сурои за ситуацијата на Косово:
„- Сега влегуваме во цајтнот. Мислам дека некаде веќе во февруари работата од рацете на Ахтисари ќе премине во рацете на Советот за безбедност. Се разбира дека тоа ќе биде еден тежок процес, кој подразбира геополитика, а не процес на преговори. Во него ќе биде сосема ирелевантно што ние сме разговарале и преговарале и работите ќе се регулираат меѓу големите сили.“ (И Македонија и Косово прават историски скок).
Интересно, Ветон Сурои одлучно негира постоење на концепт за Голема Албанија:
„Во моментот кога ние Албанците на Балканот ја имаме Албанија, Косово и едно големо присуство во Македонија и Прешевската Долина, ние влегуваме во она што веќе го имавме, полицентричност на Албанците. Наш стратегиски интерес е ЕУ. Не заради парите, економијата и пазарот, туку заради внатреетничката комуникација.“
Значи - адутот на кој што одлучно се игра е - Косово (заедно со Албанија и Македонија) во ЕУ - како трајно решавање на албанското прашање во регионот!
Учествува ли некој од нас во оваа геополитичка играрија?
И што ќе се случи ако не го фанеме возот, ако трамвајот наречен ЕУ остане за сите нас само пуста желба?
Се додека претпочитаме теории на конспирација наместо сериозни геополитички анализи, постои реална опасност да останеме обични кибицери во новите геополитички прекројувања на Балканот.
3 коментари:
Edno vreme Lubco spomna deka ke ima prekrojuvanje na granici i sl. i deka Makedonija treba da ima aktivna uloga vo zbidnuvanjata vo regionot, pa go napraivte paramparce. A sega ve cekam na referendum za obedinuvanje so Kosovo, kako demokratski iscekor kon evroatlanskite integracii. Koj ve ebe.
Македонија, Косово и Босна се привремени творби што треба да ги задоволат апетитие на србите и албанците за создавање на нивните „големи“ држави. А особено што, ко што велиш, никој од нашиве не ни мисли да учествува во овие прекројувања.
Aпел Председнику и Влади Републике Србије
Апелујемо* на Владу Србије, Премијера Србије и Председника Србије да покрену преиспитивање законитости могуће одлуке о независности Косова код Међународног суда правде у Хагу. Овим поступком би се у највећој мери допринело онемогућавању отцепљења покрајне из састава Републике Србије.
Предлажемо да текст следећег Нацрта Резолуције хитно буде упућен у процедуру у Уједињеним нацијама:
Н А Ц Р Т Р Е З О Л У Ц И Ј Е
Савета безбедности
позивајући се на члан 2. Повеље Уједињених нација;
подсећајући на Декларацију о принципима међународног права која се односи на пријатељске односе и сарадњу између држава сагласно Повељи Уједињених нација, из 1970. године;
узимајући у обзир Резолуцију Савета безбедности 1244. из 1999. године;
узимајући у обзир члан 96. Повеље Уједињених нација;
у циљу заштите чланских права и поретка Организације;
Одлучује да постави следеће правно питање Међународном суду правде:
Да ли је одлука органа на Косову и изван Косова о независности за Косово у складу са чланом 2. Повеље Уједињених нација ?
У случају блокаде у Савету безбедности, услед Вета неке или неких држава, предлажемо да исто питање постави Генерална Скупштина Уједињених нација. Овај текст би имао следћу форму:
Н А Ц Р Т Р Е З О Л У Ц И Ј Е
Генерална скупштина
позивајући се на члан 2. Повеље Уједињених нација;
подсећајући на Декларацију о принципима међународног права која се односи на пријатељске односе и сарадњу између држава сагласно Повељи Уједињених нација, из 1970. године;
узимајући у обзир Резолуцију Савета безбедности 1244. из 1999. године;
узимајући у обзир члан 96. Повеље Уједињених нација;
у циљу заштите чланских права и поретка Организације;
Одлучује да постави следеће правно питање Међународном суду правде:
Да ли је одлука органа на Косову и изван Косова о независности за Косово у складу са чланом 2. Повеље Уједињених нација ?
* Тим истраживача Института за политичке студије у Београду, којим координира др Игор Јанев, виши научни сарадник Института (постављено на сајт 29.10.2007.)
Објави коментар