Ваква небулоза одамна не сум прочитал:
„Жената Паонка ни помага околу откривањето на нашиот културен идентитет, вели магистер Трајче Нацев.
„Ова е веќе втор пронајдок од железното време којшто мислам дека ќе ни ја збогати историјата и културното минато на македонскиот народ“, рече Трајче Нацев, археолог, Завод музеј – Штип“ (Ново епохално откритие на делчевската Могила)
Кому сега да верувам?
На Паско Кузман кој верува во „Македонска историја стара 7.000 години“, на Вангел Божиновски кој верува во „Македонски неолит“ и „Македонски полуостров“, на Писарев кој верува во праисториска македонска држава, или на Трајче Нацев кој верува во „македонско железно време“?
Поентата на Маре Стоилова е легендарна:
„Новите археолошки артефакти ќе ни помогнат околу идентификацијата на нашиот културен идентитет, велат македонските експерти кои деновиве се обидуваат да стапат во контакт со нивните бугарски колеги за размена на новите информации што уште еднаш ќе ја потврдат оргиналноста на македонскиот народ.“
Мошне „оргинално“, нели?
Бугарските информации треба да ја потврдат оригиналноста на македонскиот народ?
Луѓе, крајно време е да престанете да се брукате.
Крајно време е да престанете со кастрењето на македонската историја.
Македонската историја започнува со македонскиот „биг бенг“ – ни порано, ни подоцна!
Доста не лажеа со тоа дека симболот на првото знаме на Република Македонија означува „сонце“ или „ѕвезда“.
Толку ли се луѓето слепи што не можат да согледаат дека симболот на знамето на Големиот Александар - Македонски го означува всушност македонскиот „биг бенг“?
8 коментари:
Остави ја сега Марето, она чата што и е дадено...
Абе не е до Марето до археологот е, таков си е....еее земјо македонска. Ај ќе чекаме до крај, може ке кажат нешто повеќе штипјаните Трајче и Маре.
А која е таа жена Пеонка?
Прашајте може ке ви кажат.
zenata Peonka, toa e sopruga na Peonecot, koj nekogas ziveel i umiral vo sredniot tek na Bregalnica i eden den otisol pogore, nakaj selo Pijanec, za da moze Trajce denes da zbori za zena mu.
sifra
Peonec
Апел Влади и Председнику Републике Србије
Апелујемо* на Владу Србије, Премијера Србије и Председника Србије да у Генералној скупштини Уједињених нација предложе Резолуцију којом би се прогласило супротним међународном праву свако једнострано или мултилатерално признање Косова као независног или полу-независног међународно-правног субјекта. Сматрамо да би свако једнострано или мултилатерално признање Косова било супротно основним нормама и принципима међународног права, а посебно ако би ово признање наступило мимо процеса који су у току у Савету безбедности Уједињених нација. У циљу онемогућавања да до признања Косова дође од стране неких држава чланица Уједињених нација, предлажемо да текст следећег Нацрта Резолуције хитно буде упућен у процедуру у Уједињеним нацијама:
Н А Ц Р Т Р Е З О Л У Ц И Ј Е
Генерална скупштина
позивајући се на члан 2. Повеље Уједињених нација;
позивајући се на члан 24. Повеље Уједињених нација;
позивајући се на члан 25. Повеље Уједињених нација;
подсећајући на Декларацију о принципима међународног права која се односи на пријатељске односе и сарадњу између држава сагласно Повељи Уједињених нација, из 1970. године;
узимајући у обзир Резолуцију Савета безбедности 1244. из1999. године;
тражи од држава чланица Уједињених нација да унилатерално или мултилатерално не признају независност Косова, док се не донесе Резолуција Савета безбедности Уједињених нација у којој се утврђује коначни статус Косова.
* Тим истраживача Института за политичке студије у Београду, којим координира др Игор Јанев, виши научни сарадник Института (постављено на сајт 29.9.2007.)
Апел Влади и Председнику Републике Србије
Апелујемо* на Владу Србије, Премијера Србије и Председника Србије да у Генералној скупштини Уједињених нација предложе Резолуцију којом би се прогласило супротним међународном праву свако једнострано или мултилатерално признање Косова као независног или полу-независног међународно-правног субјекта. Сматрамо да би свако једнострано или мултилатерално признање Косова било супротно основним нормама и принципима међународног права, а посебно ако би ово признање наступило мимо процеса који су у току у Савету безбедности Уједињених нација. У циљу онемогућавања да до признања Косова дође од стране неких држава чланица Уједињених нација, предлажемо да текст следећег Нацрта Резолуције хитно буде упућен у процедуру у Уједињеним нацијама:
Н А Ц Р Т Р Е З О Л У Ц И Ј Е
Генерална скупштина
позивајући се на члан 2. Повеље Уједињених нација;
позивајући се на члан 24. Повеље Уједињених нација;
позивајући се на члан 25. Повеље Уједињених нација;
подсећајући на Декларацију о принципима међународног права која се односи на пријатељске односе и сарадњу између држава сагласно Повељи Уједињених нација, из 1970. године;
узимајући у обзир Резолуцију Савета безбедности 1244. из1999. године;
тражи од држава чланица Уједињених нација да унилатерално или мултилатерално не признају независност Косова, док се не донесе Резолуција Савета безбедности Уједињених нација у којој се утврђује коначни статус Косова.
* Тим истраживача Института за политичке студије у Београду, којим координира др Игор Јанев, виши научни сарадник Института (постављено на сајт 29.9.2007.)
APPEAL TO THE GOVERNMENT AND THE PRESIDENT OF SERBIA *
In the case of establishment of the Tribunal for war crimes in the former Yugoslavia, it was apparent that a precedent has been made when resolutions of the United Nations Security Council (808. and 827.) in 1993 established a new provisional organ with the broad judicial competences. These acts were based on the UN Security Council Resolution 777(1992) and the UN General Assembly Resolution 47/1(1992), and on the assumption that former state (Yugoslavia) as a UN member ceased to exist. In our view, since UN Security Council does not have necessary judicial or legislative legal-setting (norm-creating) functions and powers, and since UN Security Council Resolution 777(1992) and the UN General Assembly Resolution 47/1 (1992) can not alter the basic rights of a member state (FRY), UN Security Council Resolutions 808/1993 and 827/1993 establishing the Tribunal (as an organ of the UN Security Council) represent an ultra vires act of the United Nations. It is apparent that UN organ, such as UN Security Council, can not confer more powers to the other organ (Tribunal for war crimes), than those it has itself, provided by UN Charter. For these reasons, we appeal to the Government of Serbia and the President of Serbia to request that the following Draft Resolution be placed at the next Session of the UN General Assembly:
DRAFT RESOLUTION
The General Assembly,
Considering the Article 2 of the Charter of the United Nations,
Considering the functions and powers in the Chapter VII of the Charter of the United Nations,
Considering the General Convention on the Privileges and Immunities of the United Nations of 1946, and, in particular, the legal character of Article 1 and Article 8 (30),
Taking note that a difference in the legal interpretation of the Charter of the United Nations has arisen between the Serbia and the United Nations over the legality of the establishment of the Tribunal for war crimes in the former Yugoslavia,
Considering the Article 96 of the Charter of the United Nations,
For the purposes to determine whether by the delivered United Nations Security Council Resolutions 808 (1993) and 827(1993), United Nations Security Council has made an ultra vires act(s) in execution of functions and powers not expressly provided for in the United Nations Charter,
And for the purpose to determine further course of action,
Decides to submit the following legal question to the International Court of Justice:
Are the resolutions of the United Nations Security Council 808 (1993) and 827 (1993) legally in accordance with the Article 2 of the Charter of the United Nations and provisions of Chapter VII of the Charter of the United Nations?
* Made by the joint team headed by dr. Igor Janev, Senior Researcher at the Institute for Political Studies (Institut za političke studije), Belgrade, Serbia, web posted: 22. 10. 2007.
Poradi nepoznavanje na megunarodnoto pravo, nitu edna makedonska Vlada dosega ne go upotrebila edinstveniot praven lek kojsto moze da dovede do resenie na sporot so Grcija vo makedonska polza.
Ova go tvrdi profesorot po megunarodno pravo od Institutot za politicki studii vo Belgrad Igor Janev, spored kogo najlesniot nacin Makedonija da go vrati svoeto ime vo ON e da predlozi inicijativa so koja ke se pobara mislenje od Megunarodniot sud vo Hag.
So odlukata na sudot vo slicen spor od 1948 godina, koga na baranje na Portugalija i nekolku drugi zemji bea vospostavi principi za vakvi prasanja, denes na Makedonija i se garantira deka ke go dobie sporot so juzniot sosed, veli Janev.
'Potrebno e Generalnoto sobranie na nasa inicijativa da postavi prasanje dali ovie uslovi se dopolnitelni ili ne i toa e se sto treba da se napravi', izjavi Igor Janev, profesor po megunarodni nauki.
'Znaci, nadleznost postoi po isti pricini kako vo 1948 godina, koga toj se proglasil za nadlezen. Po ista taa postapka, isto toa mnozinstvo treba da se postavi prasanje od strana na Generalnoto sobranie', veli Janev.
Pogresni se tvrdenjata deka Makedonija na svoja strana treba da ima najmalku dve tretini od clenkite na ON vo vakva situacija.
Spored Janev, za Generalnoto sobranie da donese odluka da pobara mislenje od sudot vo Hag dovolno e samo prosto mnozinstvo, sto e mnogu pomalku od brojot od 120 zemji koi dosega ne priznaa pod ustavno ime.
Prednosta na ovaa opcija e sto za nea ne treba da rasprava Sovetot za bezbednost.
'Koga ednas e priznaeno deka drzavata gi ispolnuva uslovite, ne mozat da se dodavaat pridodavki vo rezolucijata so koja se predlaga priem. Tokmu toa e napraveno', rece Igor Janev.
'Po priznavanje vo rezolucijata 817, deka nie gi ispolnuvame uslovite, stoi zapirka i po taa zapirka stoi del vo koj se veli deka ovaa drzava ke bide primena so privremeno ime 'poranesna jugoslovenska republika Makedonija' i so implikacija deka ke pregovarame so drugata drzava za sopstvenoto ime', dodade Janev.
Janev vo nekolku navrati sorabotuval so pretstavnici na makedonskata diplomatija, a bil specijalen sovetnik na ministerot za nadvoresni raboti Casule.
Veli deka i pokraj negovite cesti napisi za renomirani svetski spisanija za megunarodno pravo, ne bil povikan na konsultaciite za imeto sto premierot Gruevski gi organizirase po samitot na NATO.
Објави коментар