Блогерски кодекс?

9/22/2007

Интересен е одговорот на барањето на Реакција по однос колумната Педерологија на Драган П. Латас, од МАССО и ХОПС- Опции за здрав живот, до Советот на честа на Здружението на новинарите на Македонија:

„Колумната на Драган Павловиќ – Латас објавена на 10. 09. 2007 година, во весникот „Вечер“ под наслов „Педерологија“ не е во согласност со неколку одредби на новинарскиот кодекс како и со основиот постулат за етичко однесување на новинарите кој од нив бара „да ги бранат човековите права, достоинството и слободата, и да го почитуваат плурализмот на идеите и ставовите“.

Колумната во која маргинилизираните групи како што се хомосексуалците се третираат со подбивност е во спротивност со членот 10 од етичкиот кодекс кој бара од новинарот: „да не поттикнува дискриминација по било која основа (национална, верска, расна, полова, социјална, јазична, сексуална ориентација, политичка..).

Советот на честа при ЗНМ се оградува од овој текст потсетувајќи дека основните стандарди на професијата како и клучните етички постулати какви што се застапување на човековите права и слободи, негување на духот на толеранцијата и борба против дискриминацијата од каков и да е вид, се темелите на секое професионално и одговорно новинарство.“

Што мислите, дали ни е потребен Кодекс на блогерите?

8 коментари:

redfinger рече...

Вистинско прашање, Жарко. Дека треба етика и морал и помеѓу блогерите - треба, ама сепак блогосферата е малку поразлична од новинарството и не сум сигурен дека би требало да постои и кодекс во кодицифирана форма за блогерите. Сепак убавината на блогосферата е во изразувањето на личните чувства, па дури биле тие и навредливи за некој, па преку отворен
натпревар на размисли (звучам како Гоцета) да се обиде секој да наметне став. Филтрацијата треба да биде оставена на самите блогери и на оние кои ги читаат, а сепак мислам дека е потребно ограничувањето кога станува збор за дејствија на блогерот во блогосферата со кои сторува кривични дела. Знам дека ова е чувствителна тема (ВРЕМЕ и сл.) и дека сеуште не е докрај разработена, ама јас така мислам. Во секој случај, полн погодок со овој пост. Поздрав

Анонимен рече...

Жарко, ти се заебаваш нешто или...? Прашањето ич не е на место и просто блика од немање на простор за дискусија. Самата расправа околу ова прашање е дискутабилна.

Unknown рече...

Го поставив прашањето „дали ни е потребен Кодекс на блогерите?“ - затоа што мислев дека е провокативно во овој контекст.
Претпоставувам дека оние кои сметаат дека блогирањето е „граѓанско новинарство“ ќе се залагаат за такво нешто.

Еве еден предлог „блогерски кодекс“ - колку да се види дека и други размислувале на истата тема:

A BLOGGERS' CODE OF ETHICS

Be Honest and Fair
Bloggers should be honest and fair in gathering, reporting and interpreting information.
Bloggers should:
• Never plagiarize.
• Identify and link to sources whenever feasible. The public is entitled to as much information as possible on sources' reliability.
• Make certain that Weblog entries, quotations, headlines, photos and all other content do not misrepresent. They should not oversimplify or highlight incidents out of context.
• Never distort the content of photos without disclosing what has been changed. Image enhancement is only acceptable for for technical clarity. Label montages and photo illustrations.
• Never publish information they know is inaccurate -- and if publishing questionable information, make it clear it's in doubt.
• Distinguish between advocacy, commentary and factual information. Even advocacy writing and commentary should not misrepresent fact or context.
• Distinguish factual information and commentary from advertising and shun hybrids that blur the lines between the two.

Minimize Harm
Ethical bloggers treat sources and subjects as human beings deserving of respect.
Bloggers should:
• Show compassion for those who may be affected adversely by Weblog content. Use special sensitivity when dealing with children and inexperienced sources or subjects.
• Be sensitive when seeking or using interviews or photographs of those affected by tragedy or grief.
• Recognize that gathering and reporting information may cause harm or discomfort. Pursuit of information is not a license for arrogance.
• Recognize that private people have a greater right to control information about themselves than do public officials and others who seek power, influence or attention. Only an overriding public need can justify intrusion into anyone's privacy.
• Show good taste. Avoid pandering to lurid curiosity.
Be cautious about identifying juvenile suspects, victims of sex crimes and criminal suspects before the formal filing of charges.

Be Accountable
Bloggers should:
• Admit mistakes and correct them promptly.
• Explain each Weblog's mission and invite dialogue with the public over its content and the bloggers' conduct.
• Disclose conflicts of interest, affiliations, activities and personal agendas.
• Deny favored treatment to advertisers and special interests and resist their pressure to influence content. When exceptions are made, disclose them fully to readers.
• Be wary of sources offering information for favors. When accepting such information, disclose the favors.
• Expose unethical practices of other bloggers.
• Abide by the same high standards to which they hold others.
А и Ребека има пишувано на темата.

Анонимен рече...

Оуффф, ептен тешко прашање.

Секоја професија и секоја област од општеството има свои кодекси а посебно оние професии и области кои се дел од јавното живеење и делување.

Меѓутоа блогерот не е професија и како таков амебовиден облик на постоење не верувам дека воопшто може да му се наложи кодекс за однесување.

Но новинарот и новинарството и те како е етаблирана професија во современото живеење и мора да се придржува до сопствениот кодекс на однесување и работење.

Ова со кодексот на новинарите и новинарството лично ме погоди кога надвор токму од истиот тој кодекс на работење во еден дневен весник, мојот блог беше посочен како националистички и ксенофобичен што апсолутно немаше врска со реалноста. Во писмото кое му го пишав до уредникот на весникот се повикав токму на новинарскиот кодекс, но најверојатно бев сметан за беден амебовиден блогер и не бев удостоен со никаков одговор.

Некогаш е и убаво да нема кодекс во однесувањето на луѓето за да можеш да си ги истуриш насобраните општествени фрустрации произлезени од етаблираните професии со кодекси.

Поздрав, убава анализа и противпрашање за една цела широка дебата.

Unknown рече...

„Некогаш е и убаво да нема кодекс во однесувањето на луѓето за да можеш да си ги истуриш насобраните општествени фрустрации произлезени од етаблираните професии со кодекси.“

Блогосферата како „Хајд парк“? :)

Анонимен рече...

Абе убаво е да има кодекси за оние кои сакаат да ги следат. И токму така и функционира тоа.

КОдекси има, и тоа повеќе од дава, иако овие се сосем доволни. Ако му се допаѓаат некому (се мисли на блогери) нека следат.

Башка, има професија блогер, да не забораваме дека има еден куп професионлани блогери кои тоа го прават за плата. Тоа не е оправдание. Добро, далеку помалку се од останативе, ама сепак.

Анонимен рече...

APPEAL TO THE GOVERNMENT AND THE PRESIDENT OF SERBIA


In the case of establishment of the Tribunal for war crimes in the former Yugoslavia, it was apparent that a precedent has been made when resolutions of the United Nations Security Council (808. and 827.) in 1993 established a new provisional organ with the broad judicial competences. These acts were based on the UN Security Council Resolution 777(1992) and the UN General Assembly Resolution 47/1(1992), and on the assumption that former state (Yugoslavia) as a UN member ceased to exist. In our view, since UN Security Council does not have necessary judicial or legislative legal-setting (norm-creating) functions and powers, and since UN Security Council Resolution 777(1992) and the UN General Assembly Resolution 47/1 (1992) can not alter the basic rights of a member state (FRY), UN Security Council Resolutions 808/1993 and 827/1993 establishing the Tribunal (as an organ of the UN Security Council) represent an ultra vires act of the United Nations. It is apparent that UN organ, such as UN Security Council, can not confer more powers to the other organ (Tribunal for war crimes), than those it has itself, provided by UN Charter. For these reasons, we appeal to the Government of Serbia and the President of Serbia to request that the following Draft Resolution be placed at the next Session of the UN General Assembly:



DRAFT RESOLUTION




The General Assembly,




Considering the Article 2 of the Charter of the United Nations,




Considering the functions and powers in the Chapter VII of the Charter of the United Nations,




Considering the General Convention on the Privileges and Immunities of the United Nations of 1946, and, in particular, the legal character of Article 1 and Article 8 (30),




Taking note that a difference in the legal interpretation of the Charter of the United Nations has arisen between the Serbia and the United Nations over the legality of the establishment of the Tribunal for war crimes in the former Yugoslavia,




Considering the Article 96 of the Charter of the United Nations,




For the purposes to determine whether by the delivered above mentioned UN Resolutions, United Nations Security Council has made an ultra vires act(s) in execution of functions and powers not expressly provided for in the United Nations Charter,




And for the purpose to determine further course of action,




Decides to submit the following legal question to the International Court of Justice:




Are the resolutions of the United Nations Security Council 808 (1993) and 827 (1993) legally in accordance with the Article 2 of the Charter of the United Nations and provisions of Chapter VII of the Charter of the United Nations?







* Made by the joint team headed by dr. Igor Janev, Senior Researcher at the Institute for Political Studies (Institut za političke studije), Belgrade, Serbia, web posted: 22. 10. 2007.

Анонимен рече...

Kako shto ednas kazha Igor Janev: Grcite ne pravat maloletni koga ni stavaat Imeto. Ako nemame roditelite, nie sme kopilinja! Imame, demek, samo kumovci. Roditelite nemozhat da se dogovoraat za Imeto. Tie se skarani i ne se vo BRAK. Drzavata rodena nadvor od BRAK e kopile. So kopilanijsko Ime na drzavata, sakaat da khazat deka sme KOPILJANSKI narod. Mozhe li da postoji pogolema navreda?

Мојот список со блогови

>> <<

Text

Archive

Recent Post

Архива на блогот

Footer Widget 1

Footer Widget 3

Blogger Tricks

Blogger Themes

Catwidget4

Букефалистички парадокси: Филип („љубител на коњи“) стана воин без коњ.

Comments

topads

Footer Widget 2

Популарни објави

Популарни објави

Popular Posts this month

Popular Posts this week