„ОМО Илинден“, „Радко“ и правото на здружување

5/07/2006

Во случајот THE UNITED MACEDONIAN ORGANISATION ILINDEN AND OTHERS v. BULGARIA е наведен дел од образложението на пресудата на Врховниот суд на Бугарија за нерегистрирање на „ОМО Илинден“ (11 March 1991):
“[T]he lower courts have correctly established that the aims of [Ilinden] under its articles of association and programme were directed against the unity of the nation... [The material in the case] demonstrates that [Ilinden] seeks to disseminate the ideas of Macedonianism among the Bulgarian population, especially in a particular geographical area. [Those ideas] presuppose the ‘denationalisation’ of the Bulgarian population and its conversion into a Macedonian population... It follows that [Ilinden] is directed against the unity of the nation and is therefore prohibited under Article 35 § 3 of the [1971] Constitution...”
Што истакна Европскиот суд за човекови права по повод ваквите аргументи:
„...the mere fact that a group of persons calls for autonomy or even requests secession of part of a country’s territory – thus demanding fundamental constitutional and territorial changes – cannot automatically justify interferences with their rights under Article 11. Expressing separatist views and demanding territorial changes in speeches, demonstrations, or program documents does not amount per se to a threat to a country’s territorial integrity and national security...“ (...)
Здружувањето заради промовирање политички идеи кои го ставаат под прашање постоечкиот поредок, чие остварување се застапува со мирни средства, е под заштита на правото на здружување (чл. 11 од ЕКЧП):
„However shocking and unacceptable certain views or words used might have appeared to the authorities and the majority of the population, and however illegitimate Ilinden’s demands might have been, their suppression does not seem warranted in the circumstances of the case. In a democratic society based on the rule of law, political ideas which challenge the existing order and whose realisation is advocated by peaceful means must be afforded a proper opportunity of expression through the exercise of the right of association as well as by other lawful means...“
Врз основа на овие аргументи Европскиот суд за човекови права одлучи дека на „ОМО Илинден“ му е повредено правото од чл. 11 на ЕКЧП - слободата на здружување.
Уставниот суд на Република Македонија во
одлуката со која ги поништи програмата и статутот на здружението на граѓани „Радко“ „утврди дека истите се насочени кон насилно уривање на уставниот поредок на Република Македонија и разгорување на национална или верска омраза или нетрпеливост“.
Погледнете ги целите на Здружението „Радко“:
„- издигнување и афирмација на македонското културно пространство, со приоритет на културно - историскиот идентитет на Славјаните од Македонија, кои што през вековите се пројавувале како Болгари;
- воспоставување на традиционалните етички и човечки ценности и
- афирмација на македонското ослободително движење.“

Погледнете го начинот на реализирањето на целите:
„ - сопствена книгоиздавачка дејност, издавање на сопствен весник и сопствени електронски медии;
- организирање на конференции, семинари и трибини со учество на видни научни и културни дејци од земјата и странство и
- соработка на Здружението со научни, културни и образовни институции, со подобни здруженија и организации од земјата и странство.“
Иако никаде ниту во целите, ниту во начинот на нивното реализирање, не се пропагира насилно уривање на уставниот поредок на Република Македонија, Уставниот суд утврди дека „и програмата и Статутот на Здружението на граѓани "Радко" - Охрид, се насочени кон насилно уривање на државниот поредок, попречување на слободното изразување на националната припадност на македонскиот народ, односно негирање на неговата самобитност и разгорување на национална или верска омраза или нетрпеливост...“
Погледнете врз основа на какво расудување е изведен ваквиот заклучок:
„Во овој контекст, Судот ја имаше предвид и Преамбулата на Уставот на Република Македонија во која се поаѓа од историскиот факт дека Македонија е конституирана како национална држава на македонскиот народ и дека секое дејствување усмерено кон негирање на неговата самобитност, всушност е насочено кон насилно уривање на уставниот поредок на Републиката, кон поттикнување или разгорување на национална или верска омраза или нетрпеливост и кон негирање на слободното изразување на неговата национална припадност.“
Меѓутоа, не е секое граѓанско па дури и политичко дејствување насочено кон негирање на самобитноста на македонскиот народ автоматски:
1) насочено кон насилно уривање на уставниот поредок (Што има насилно во книгоиздавачка дејност, конференции, семинари, и создавање медиуми?)
2) кон поттикнување или разгорување на национална или верска омраза или нетрпеливост (Според кои докази на Судот „Радко“ поттикнува и разгорува омраза и нетрпеливост? Може ли како доказ на судот да се смета толкувањето дека „според учењето на Иван Михајлов "Радко", македонскиот етнос никогаш не суштествувал на овој простор, туку истиот им припаѓал на Болгарите од Македонија и дека со неговото признавање бил направен најкрупниот престап во болшевичката централа за времето на нејзиното суштествување.“?)
3) кон негирање на слободното изразување на неговата национална припадност. (Дали со тоа што некој ќе се нарече „Болгарин“ автоматски го негира слободното изразување на мојата македонска припадност?)
Моето мислење е дека во случајот „Радко“ е повредено правото на здружување заштитетно со ЕКЧП, затоа што дури и да станува збор за случај на здружување заради промовирање политички идеи кои го ставаат под прашање постоечкиот поредок, нивното остварување се застапува со мирни, а не со насилни средства.

2 коментари:

Анонимен рече...

А бе пич, не можеш да поставиш на една дъска ОМО "Илинден" и "Радко". Защо ли? Защото българи в Македония има поне от 1500 години. Няма да се връщам толкова назад,но всичките македонски възрожденци "преродбеници" както им викате вие, са се смятали за българи. Това е исторически факт и само този който не иска да го види го отрича.
Откога обаче има съвремнни македонци? От 1946. Преди това имаше южни сърби(1919- 1941), а преди тях българи. Няма как да има македонци в пиринска Македония след като самите македонци се появиха след 1946, тогава когато пиринска Македония е отдавана българска. Не отричам съществуването на македонска нация - нищо против. Но ОМО "Илинден" е изкуствено създаден проблем, цялащ да попречи на сближаването от 2 страни на Осогово, докато за "Радко" не може да се каже такова нещо.

Анонимен рече...

Very nice site! Search big tits movies intrigue manual oldsmobile repair creditcard com credit card debt Paxil tablet Ambien driving danger Dishwasher washing machine Boston red sox lingerie Roger federer tennis champion 1974 cadillac sedan deville

Мојот список со блогови

>> <<

Text

Archive

Recent Post

Архива на блогот

Footer Widget 1

Footer Widget 3

Blogger Tricks

Blogger Themes

Catwidget4

Букефалистички парадокси: Филип („љубител на коњи“) стана воин без коњ.

Comments

topads

Footer Widget 2

Популарни објави

Популарни објави

Popular Posts this month

Popular Posts this week